Šta je potrebno znati

  • Iako se teniski lakat može javiti kao posledica povrede, najčešće se javlja usled repetitivnih povreda koji izazivaju preopterećenje tetiva lakta (sport ili korišćenje određenih vrsta alata).
  • Najčešći simptomi su bol u laktu ili slabost prilikom hvatanja predmeta.
  • Lečenje se najčešće svodi na prilagođavanje aktivnosti, korišćenje leda ili lekova za bolove i vežbanje. U određenim situacijama daje se blokada lakta. Hirurška intervencija je izuzetno retko neophodna.

Šta je teniski lakat?

Teniski lakat (lateralni epikondilitis) je stanje koje prouzrokuje bol na mestu gde se tetive podlaktice spajaju sa koštanim delom na spoljašnjoj strani lakta. Javlja se kao posledica preopterećenja tetiva koje učestvuju u građi lakta, najčešće zbog repetitivnih pokreta, ali može se javiti i kao posledica povrede. Usled preopterećenja na tetivama se može pojaviti veći broj sitnih oštećenjja, što se manifestuje kao bol.

 

Uzroci Stanja i aktivnosti koje izazivaju teniski lakat

Tetivu čini grupa tkiva koja pripaja mišić za kost. Postoji nekoliko specifičnih stanja i aktivnosti koje prouzrokuju probleme tetiva lakta:

  • ponavljanje istih pokreta može izazvati povredu tetive ili njenu iritaciju, što uzrokuje bol i ograničenost pokreta;
  • vremenom, tetive postaju slabije, izložene su degeneraciji i raskidu;
  • u ređim slučajevima, problemi sa tetivama uzrokovani su hroničnim stanjima poput artritisa, kao i samom procesu starenja koji utiče na stanje tetiva u našem telu.

Zajednički naziv za ove probleme je tendinitis (tendinopathies). Tendinitis je najčešći problem koji pogađa lakatni zglob, a teniski lakat je jedan od njegovih oblika.

Iako je naziv stanja vezan za sport, problem teniskog lakta nije limitiran samo na sportiste, već se javlja i kod ljudi koji se bave drugim zanimanjima. Može se javiti kod svih koji obavljaju aktivnosti koje uključuju uzastopno ponavljanje (repetitivnu aktivnost) istih pokreta ručnog zgloba.

 

Simptomi Kako boli teniski lakat?

Teniski lakat najčeše pogađa dominantnu ruku. Simptomi su sledeći:

  • Bol u laktu koji se širi niz podlakticu ili naviše, na nadlakticu i može nastati iznenada ili se može postepeno razviti
  • Osećaj slabosti u podlaktici
  • Bol koja se javlja prilikom podizanja lakih predmeta i slab stisak
  • Problemi prilikom obavljanja određenih aktivnosti, u sportskim aktivnostima – na primer, problemi prilikom bacanja ili hvatanja lopte i slično

 

Lečenje Kako se leči teniski lakat?

Najpre je neophodno postaviti dijagnozu, za šta su najčešće dovoljni opis stanja i bola, ređe dodatna ispitivanja. Nakon toga primarni izbor je neoperativno lečenje teniskog lakta koje ima za cilj prvenstveno otklanjanje bola i uspostavljanje funkcionalnosti lakta i čitave ruke. Fizikalna terapija, odnosno odgovarajuće vežbe za jačanje mišića važan su deo rehabilitacije i daju jako dobre rezultate.

Iako teniski lakat izaziva bol, odgovarajući tretman i odmor daju dobre rezultate i moguće je vratiti se poslu ili obavljanju sportskih aktivnostima za relativno kratko vreme.

Kada je operacija rešenje za teniski lakat?

Kod većine ljudi teniski lakat je moguće uspešno izlečiti nehirurškim putem – fizikalnom terapijom, na koju se uglavnom reaguje jako dobro i koja veoma brzo donosi osećaj olakšanja. Ipak, ukoliko simptomi ne nestaju nakon 6 do 12 meseci neoperativnog lečenja, hirurg može predložiti da se oštećeno tkivo odstrani operativnim putem. Procedura se može obaviti kroz jedan veći ili nekoliko manjih rezova.

Specijalne vežbe tokom perioda rehabilitacije su ključne za kvalitet oporavka.

 

Prevencija Kako sprečiti teniski lakat?

Moguće je preventivno uticati na jačanje mišića lakta i na taj način smanjiti verovatnoću pojave teniskog lakta. Da bi se povećala verovatnoća uspešne prevencije razvoja ovog stanja, potrebno je:

  • izbegavati ekstremna savijanja lakta i njegovo potpuno istezanje;
  • praviti pauze prilikom obavljanja repetitivnih aktivnosti;
  • izbegavati ili smanjiti podizanje teških stvari ispruženih ruku;
  • koristiti steznike za ručni zglob prilikom dizanja tereta;
  • obratiti pažnju na izbor alata za rad, držati alat obema rukama ukoliko je moguće;
  • odabrati odgovarajući reket – teži reket, koji ne utiče mnogo na brzinu udarca.