Rotatorna manžetna ramena se sastoji od 3 tetive koje stabilizuju zglob ramena. Najčešća je povreda gornje tetive (supraspinatus). Raskid rotatorne manžetne može nastati traumom ili preopterećenjem (traumatska ruptura) ili može biti uzrokovan starenjem tetive (degenerativna ruptura). Ova podela je bitna zbog izbora načina lečenja:

  • u slučaju traumaske rupture je najčešće potrebna hirurška intrervencija, odnosno operacija rotatorne manžetne,
  • kada je u pitanju degenerativna ruptura, najpre se može pokušati sa fizikalnom terapijom (treningom).

 

Operacija rotatorne manžetne

Operativno lečenje rotatorne manžetne se izvodi artroskopskom ili otvorenom operacijom.

U oba slučaja, operacije se najčešće izvode kao dnevna hirurgija i obema operacijama se raskidana tetiva opet pripaja na kost odakle je otrgnuta. U tu svrhu se koriste ankeri, najčešće više njih, koji se uvrte ili ukucaju u kost i za koje je zakačen konac kojim se tetiva ušije. Najčešće se koriste 2 ankera, ali ukoliko je raskid veći, potreban je veći broj. Ovu proceduru prati uklanjanje sluzne kesice (burze) i, ponekad, subakromijalna dekompresija.

Nekada je, kod starijih povreda, veliki izazov privući tetivu do mesta pripoja jer mišić ima tendenciju da se skrati.

Artroskopska operacija rotatorne manžetne

Savremena artroskopska operacija rotatorne manžetne nudi veliki broj prednosti u odnosu na otvorenu operaciju:

  • preciznost zahvata je veća
  • bol nakon zahvata je mininimalan
  • značajno skraćen period oporavka
  • prilikom operacije okolno tkivo je manje traumatizovano, nema velikih rezova
  • rizik od infekcija i drugih mogućih komplikacija je sveden na apsolutni minimum

Reparacija rotatorne manžetne artroskopom je operacija za koju je potrebno veliko iskustvo hirurga u artroskopiji ramena.

Otvorena operacija

Otvorena operacija se izvodi kroz rez dužine oko 5 cm na gornjem delu ramena.

 

Oporavak pacijenta nakon operacije rotatorne manžetne

Po okončanju reparacije rotatorne manžetne ramena, ruka se drži u trougloj marami (mitela) 6 nedelja.

Sa ranom rehabilitacijom kreće se ubrzo nakon operacije. U toku prvih 6 nedelja dozvoljeno je isključivo pasivno pomeranje ruke (uz pomoć druge ruke ili fizioterapeuta). Vežbanje je potrebno prilagoditi pacijentu u zavisnosti od stanja tetive i stabilnosti fiksacije tetive. Preporuka je da se izvodi pod kontrolom fizioterapeuta koji su obučeni za tretiranje ovih vrsta povreda.

Nakon 6 nedelja kreće fizikalna terapija, odnosno aktivni trening ramena.

Oporavak traje oko 3 meseca.