Šta je potrebno znati

  • Gonartroza je jedan od najčešćih oblika poremećaja zgloba kolena, jedna je od najrasprostranjenijih i najskupljih bolesti današnjice, koju karakterišu bol i poremećena funkcija zgloba kolena.
  • Ima dubok uticaj na svakodnevne aktivnosti i može dovesti do invaliditeta.
  • Uzroci razvoja bolesti nisu uvek jasni, ali se dovode u vezu sa faktorima rizika poput starosti, pola, genetike, gojaznosti i lokalnih faktora rizika.
  • U početnim stadijumima bolest se može lečiti fizikalnom terapijom, lekovima i preparatima, a u uznapredovalim stadijumima operativnim putem – ugradnjom parcijalne ili totalne proteze kolena.

Šta je to gonartroza? Kako nastaje artritis kolena?

Gonartroza ili osteoaritis kolena je cena koju je čovek platio za uspravljanje na dve noge i jedna je od najrasprostranjenijih bolesti današnjice. Karakteristična je po degenerativnim promenama na zglobnoj hrskavici kolena i na ostalim elementima zgloba (sinovijalna, fibrozna kapsula i subhondralna kost), što se manifestuje bolom i poremećenom funkcijom zgloba. Gonartroza se često naziva artritisom "trošenja" i najčešći je oblik poremećaja zglobova.

Kod primarnog osteoartritisa, bolest je idiopatskog porekla (bez poznatog uzroka) i obično pogađa više zglobova kod relativno starije populacije. Sekundarni osteoartritis je obično monoartikularno stanje i razvija se kao rezultat definisanog poremećaja koji utiče na zglobnu površinu zgloba.

 

Uzroci pojave gonartroze i faktori rizika

Degenerativni procesi u kolenu se javljaju i napreduju zbog nesrazmere između opterećenja i podnošenja opterećenja od strane zglobne hrskavice. Gonartroza može imati veliki uticaj na aktivnosti u svakodnevnom životu i dovesti do invaliditeta.

Više faktora rizika povezano je sa razvojem osteoartritisa kolena:

  • starost,
  • pol,
  • genetika,
  • gojaznost,
  • lokalni faktori rizika za zglobove.

Primarna etiologija osteoartroze kolena je nepoznata, a nedostaje i univerzalni protokol za dijagnozu i lečenje. 

 

Dijagnostika

U cilju dijagnostike gonartroze sprovode se:

  • klinički pregled,
  • laboratorijske analize,
  • rendgensko snimanje kolena,
  • NMR i MSCT dijagnostika po potrebi.

 

Lečenje gonartroze

Način lečenja gonartroze zavisi od stepena oštećenja hrskavice i lečenje uvek ide postepeno. Počinje se sa neinvazivnim procedurama, pa se, ukoliko one nemaju efekta, prelazi na druga rešenja.

Krajnja metoda je ugradnja veštačkog kolena.

Neoperativno lečenje

Postoji nekoliko metoda neoperativnog lečenja:

  • Fizikalna terapija – iako se sa fizikalnom terapijom počinje na samom početku oboljenja, bitna je tokom čitavog procesa lečenja. Studije pokazuju da slabost kvadricepsa predstavlja značajan  faktor rizika za nastanak simptomatske gonartroze, naročito kod žena. Dokazano je da petonedeljni trening kvadricepsa, koji se sastoji od deset 30-minutnih fizikalnih tretmana, značajno povećava snagu kvadricepsa i poboljšava funkciju kolena.
  • NSAIL i opioidi – upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova i opioida ima za cilj smanjenje bola i povećanje obima pokreta.
  • Kortikosteroidi – umanjuju upalu i izlive u samom zglobu koji direktno utiču na uništavanje hrskavice.
  • Preparati glukozamin-sulfata – primena ovih preparata pokazala je značajne rezultate u smislu funkcionalnog poboljšanja stanja kolena i smanjenja bolova. Glukozamin-sulfat ima anaboličke i antikataboličke efekte na metabolizam hrskavice. Glukozamin je prekursor za glikozaminoglikane, a glikozaminoglikani su glavna komponenta zglobne hrskavice. Preparati glukozamina mogu pomoći u obnovi hrskavice i lečenju simptoma artritisa. Mnoge studije dokazuju da glukozamin smanjuje upalu putem inhibicije gama interferona i podjedinice 65-kappa B nuklearnog faktora (NF-kB p65) poboljšavajući opšte stanje i smanjujući bolove u zglobovima.
  • Intrartikularne injekcije – u upotrebi su razne vrste preparata hijaluronske kiseline. U poslednje vreme veliki značaj je dat i terapiji plazmom obogaćenom trombocitima. Procedura se sastoji u vađenju krvi pacijenta i njenom centrifugiranju prilikom čega dolazi do izdvajanja krvne plazme obogaćene aktiviranim trombocitima koji pospešuju proces reparacije hrskavice. Studije pokazuju da pravilna upotreba ove metode u smislu doziranja, koncentracije trombocita i pravilne aplikacije daje značajne rezultate u početnim stadijumima bolesti.
  • Matične ćelije – procedura se sastoji od uzimanja uzorka tkiva (masno tkivo ili koštana srž) iz koga se izdvajanju matične ćelije specijalnim procesom i koje se onda ubrizgavaju u obolelo koleno. Sve je više dokaza da matične ćelije iz koštane srži imaju mnogo više potencijala da pospeše proces reparacije hrskavice. Smatra se da matične ćelije same ne proizvode novu hrskavicu, ali utiču na stimulaciju postojećih hrskavičavih ćelija.

Hirurško lečenje gonartroze – operacija

Hirurška terapija, odnosno lečenje gonartroze operativnom metodom, podrazumeva ugradnju veštačkog kolena i sastoji se u zameni zglobnih površina, odnosno uklanjanju dela kosti i ugradnje metalnih implantata na donji deo butne kosti i gornji deo potkolenice i postavljanja plastičnog dela između njih. Primarni cilj operacije je pre svega uklanjanje bola, a potom ponovno uspostavljanje funkcije kolena.

Danas se ponovo sve više pažnje poklanja parcijalnim protezama kolena koje su ranije bile napuštene. Kod parcijalnih proteza vrši se zamena samo jednog dela kolena u slučajevima kada još uvek postoji dobra hrskavica u drugom delu. Ovaj hirurški zahvat je jednostavniji i poštedniji u odnosu na ugradnju totalne proteze kolena.

Biološka operacija kao rešenje za problem gonartroze ima za cilj korigovanje neadekvatne osovine kolena. To se postiže osteotomijom, odnosno presecanjem kosti, najčešće gornjeg dela potkolenice i zalamanjem u željenom smeru uz fiksaciju pločama i šrafovima. Na ovaj način smanjuje se opterećenje u oštećenom delu kolena i prebacuje više na zdravi, neoštećeni deo u cilju odlaganja operacije ugradnje veštačkog kolena.