Ordinacije Pozovite nas Prijava
Pretraga Podešavanja Navigacija
Svetlo Tamno

Kičma · Hirurgija kičme lečenje povreda i oboljenja kičme

Anatomija kičme

Kičmeni stub se sastoji od 33 pršljena podeljenih u 5 sekcija:

  • 7 vratnih (cervikalnih)
  • 12 grudnih (torakalnih)
  • 5 slabinskih (lumbalnih)
  • 5 krsnih (sakralnih)
  • 4 trtična (kokcigealna)

Sakralni i kokcigelani pršljenovi su spojeni, što ostavlja 24 pokretna kičmena segmenta.

U grudnom delu za kičmeni stub se pripaja grudni koš, odnosno rebra koja ga čine, a u sakralnom delu karlični prsten, što ih čini slabije pokretnim. Kičmeni stub fiziološki zauzima određene krivine u svim svojim delovima, što osobi dozvoljava uspravan stav i mogućnost hoda. Te krivine se nazivaju lordoza i kifoza. Lordoza predstavlja konveksitet kičme ka napred, a lordoza konveksitet kičme ka pozadi, te stoga postoje:

  • vratna lordoza
  • torakalna kifoza
  • lumbalna lordoza
  • sakralna kifoza
Anatomija kičme, kičmeni stub
Kičmeni stub

 

Kičmeni pršljen kao anatomska struktura sastoji se od prednjeg i zadnjeg dela. Prednji deo se naziva telo pršljena, a zadnji deo se zove pršljenski luk. Oni zajedno ograničavaju kičmeni kanal kroz koji prolazi kičmena moždina.

Za razumevanje patologije bola potrebno je još i razumeti zglobove kičme, a to su prednji zglobovi između pršljenskih tela i zadnji zglobovi između pršljenskih lukova. Zglobovi između dva pršljenska tela sadrže specijalne strukture koje se nazivaju diskovi ili diskusi. Diskusi služe za amortizovanje pokreta kičmenog stuba, kao i za apsorpciju pritiska koji trpi kičmeni stub. Svaki diskus se sastoji od centralnog jezgra i perifernog prstena. Ono što je karakteristično za ove strukture jeste to da u svom sastavu, u normalnom okolnostima, sadrže od 70 do 90% vode. Starenjem, procenat vode u diskusima opada.

Kada govorimo o zadnjim zglobovima, njih nazivamo fasetnim zglobovima kičme. Ovi zglobovi sadrže zglobnu kapsulu i oni su inervisani nervnim završecima čija zahvaćenost može umnogome doprineti razvoju bolnog sindroma. Pored zglobova, u stabilnosti kičmenog stuba učestvuju i ligamenti koji su takođe grupisani u prednje i zadnje.

Lumbalni pršljen, poprečni presek
Lumbalni pršljen
Zglobovi kičmenog stuba
Zglobovi kičmenog stuba

 

Između svih pršljenova sa prednje strane izlaze motorni živci koji su odgovorni za pokretljivost odgovarajućih mišićnih regija tela a sa zadnje strane ulaze senzitivni živci koji su odgovorni za osećaj bola, temperature, položaja dela tela u prostoru, pritiska i slično. 

 

Bolovi u leđimaVrste bolova u leđima i kako ih razlikovati

Za pravilno razumevanje ove patologije potrebno je razumeti osnove anatomije i funkcije kičmenog stuba.

Bol u leđima je jedan od najčešćih razloga javljanja lekaru kako kod nas tako i u ostalim državama sveta. Studije su pokazale da do 85% odraslih osoba iskusi barem jednu epizodu bola u leđima. Takođe to je najčešći razlog privremene sprečenosti za rad u svetu. Najčešći su bolovi u slabinskom (lumobosakralnom) delu leđa a odmah za tim slede bolovi u vratnom delu. 

Šta izaziva bol u leđima?

Bolove u leđima najčešće mogu izazvati:

  • ligamenti kičmenog stuba,
  • paravertebralni mišići i fascija-omotač,
  • fasetni zglobovi (zglobovi zadnjih delova pršljenova),
  • periost-pokosnica,
  • krvni sudovi,
  • korenovi živaca,
  • diskusi.

Još jedan čest uzrok jakih bolova u leđima mogu biti različite povrede kičme. Mehanički pritisak i biohemijski procesi takođe mogu biti odgovorni za bol. Treba imati na umu i činjenicu da poreklo bola u leđima može biti i neki udaljeni proces u ostatku organizma.

 

Specifični bolovi porekla kosti

Spondiloliza

Spondiloliza je prelom zamora u zadnjim delovima pršljena, takozvana pars fraktura. Najčešće je u nivou L5-S1 (petog slabinskog – prvog krsnog pršljena). Ovo stanje može se javiti u svim uzrastima, čak i kod dece. Najčešće se javlja u adolescenciji, kod aktivnih sportista, ali i u adultnom dobu, kao posledica degenerativnih procesa. Procenjuje se da 47% mladih sportista koji se žale na bol u donjim partijama leđa pati od spondilolize.

Oboljenje je često nasledno, a karakteristični simptomi su:

  • ukočen hod sa skraćenjem koraka,
  • ukočenost mišića zadnje lože natkolenica,
  • bol pri ispravljanju trupa, posebno izražen pri stajanju na jednoj nozi,
  • bol koji se pogoršava pri aktivnosti.
Spondiloliza
Spondiloliza

Spondilolisteza

Kada se na bazi spondilolize gornji pršljen L5 pomeri, odnosno sklizne napred preko donjeg S1, to stanje se naziva spondilolisteza. Ovo se dešava nakon obostrane pars frakture.

Kod starije populacije do ovog stanja dolazi izuzetno lako ukoliko postoji prateća degenerativna bolest diskusa. Procenjuje se da 50-75% pacijenata sa spondilolizom eventualno razvija spondilolistezu bez adekvatnog lečenja. Karakteristični simptomi su slični kao kod spondilolize, ali intenzivniji. Pri skliznuću gornjeg pršljena često bivaju pritisnuti korenovi živaca što rezultuje radikularnim bolom, odnosno širenjem bola od slabinske kičme niz jednu ili obe noge do nivoa kolena ili skroz do stopala.

Spondilolisteza
Spondilolisteza

Prelom kičmenog pršljena

Kada govorimo o bolu u kičmi koji uzrokuje kost, svakako bi trebalo pomenuti i prelome pršljenova.

Prelom kičmenog pršljena u mlađem dobu nastaje pri jakoj traumi, najčešće u saobraćajnim nezgodama, ili pri padovima sa visine. Kod odraslih osoba mogu se javiti i patološki prelomi koji nastaju bez povrede ili pri minimalnoj traumi, uglavnom usled smanjene gustine kosti. Karakteristični simptomi su nov osećaj bola u leđima ili jako pojačan bol koji je prethodno postojao, ograničena pokretljivost. Može se javiti lokalni otok na mestu prelomljenog pršljena. Ukoliko prelom ošteti korenove živaca, može se dogoditi da se izgubi pokretljivost u mišićnim grupama ispod nivoa preloma. Teži prelomi mogu dovesti do paralize i gubitka kontrole nad crevnim i mokraćnim sfinkterom.

Bol porekla fasetnih zglobovaSindrom fasetnih zglobova

Sindrom fasetnih zglobova, odnosno bol porekla fasetnih zglobova, rezultat je starenja i degenerativnog propadanja kičmenog stuba, te je ovaj nalaz uobičajen i jako čest kod starijih osoba.

S obzirom da su fasetni zglobovi jako blizu korena živaca, njihovo propadanja iritira korene i izaziva radikularni bol koji se širi od kičme niz jednu ili obe noge do kolena ili do stopala. Ostali simptomi su: lokalni bol u leđima u nivou obolelog pršljena, bol pri ispravljanju trupa, kao i bol pri sedenju.

Ono što razlikuje bol ovog porekla od bola porekla diskusa je odsustvo bola pri podizanju ispružene noge u ležećem položaju.

Sindrom fasetnih zglobova
Sindrom fasetnih zglobova

Lumbalna spinalna stenoza

Lumbalna spinalna stenoza je lokalizovano suženje kičmenog kanala koje je prouzrokovano degenerativnim propadanjem prednjih i zadnjih delova kičmenih prišljenova. Najčešće se dešava na nivou između 4. i 5. slabinskog pršljena (L4–L5), zatim L5–S1  i L1–L2.

Najčešći simptomi su takozvane neurogene klaudikacije, koje predstavljaju bolove u nogama pri hodanju i pri ispravljenom trupu. Karakteristično je da je bol manji pri savijanju trupa, npr. pri naslanjanju na ogradu. Pacijenti sa spinalnom stenozom mogu iskusiti bol pri pešačenju na određenoj distanci (na primer 50 ili 100m), zatim mogu imati čest osećaj "teških nogu", a simptomi prolaze nakon perioda odmaranja. Takođe, može se javiti smanjen osećaj na toplotu ili pritisak u pogođenim regijama.

Pacijenti stariji od 60 godina najčešće su predisponirani za lumbalnu spinalnu stenozu.

 

Specifični bolovi porekla diskusa

Degenerativna bolest intervertebralnog diskaDiskus hernija i spinalna stenoza

Degenerativna bolest intervertebralnog diska nije forma bolesti ili patološkog stanja, već je u pitanju prirodni tok starenja ljudskog organizma. Najveći broj pacijenata sa ovim problemom nema simptome, već su ovakve promene na kičmi vrlo često slučajni nalaz na magnetnoj rezonanci koja je urađena iz nekog drugog razloga. Kod manjeg broja obolelih koji ispolje simptome javlja se dominantna bol u slabinskom delu leđa koji se pogoršava pri produženom sedenju i pri savijanju trupa napred. Ovaj bol biva ublažen prilikom ispravljanja trupa. 

Nije potpuno jasan razlog nastanka ovog oboljenja, ali postoje faktori rizika koji doprinose njegovom razvoju. U pitanju su:

  • pušenje,
  • težak i dugotrajan fizički napor,
  • gojaznost.

Oboljenje se četo javlja kod profesionalnih vozača i radnika koji rade sa jakim vibracionom mašinama. 

Kao što je već rečeno, diskusi su specijalne strukture između kičmenih pršljenova koji se sastoje od centralnog jezgra okruženog prstenom. Karaktristično je da u sastavu diskusa voda učestvuje sa 70-90%, ali taj procenat opada starenjem. Kada se to dogodi, na prstenu diskusa najčešće se javlja naprsnuće kroz koje se centralno želatinozno jezgro izliva ka kičmenom kanalu, pritiskajući korenove živaca i/ili kičmenu moždinu. Ovo stanje kod pacijenata izaziva pojavu simptoma.

Progresija stanja odvija se u četiri faze, što se može videti na slici. Kada se dogodi da se želatinozno jezgro izlije, u pitanju je diskus hernija i tada se javljaju simptomi bola koji se širi od slabinske kičme niz desnu ili levu nogu, najčešće sa zadnje strane. Bol se širi do kolena ili do stopala, u zavisnosti od toga da li diskus hernija pogađa desne ili leve korenove živaca. Ponekad diskus hernija može biti obostrana. U težim slučajevima može se javiti gubitak kontrole voljnog mokrenja i defekacije, kao i spad stopala.

Ako stanje potraje, najčešće dovodi do degenerativnih promena pogođenog segmenta kičmenog stuba koji vode u ranije pomenutu spinalnu stenozu.

Struktura intervertebralnog diska
Struktura intervertebralnog diska
Diskus hernija
Diskus hernija

 

Specifični bolovi porekla mišića

Paraspinalna muskulatura

Paraspinalna muskulatura je čest uzrok bola u donjem delu leđa, naročito kod sportista i aktivnih osoba. Paraspinalni mišići i ligamenti predstavljaju ključne elemente u statičkoj i dinamičkoj stabilnosti i imaju visok prag osetljivosti na mehanički stres. Ipak, povrede ovih mišića su čest uzrok akutnog i hroničnog bola u leđima. Dijagnozu ove povrede je teško postaviti, ali ipak se do nje može doći detaljnim pregledom i isključivanjem drugih povreda. Ovaj vid povrede leči se analgeticima i poštednim režimom.

 

Hirurgija kičme. Lečenje povreda i oboljenja kičme.

Generalno, ukoliko se javlja bol pri pregibanju koji se smanjuje pri ispravljanju trupa, uglavnom se sumnja na problematiku diskusa ili pršljenskog tela. Ukoliko se bol širi niz jednu ili obe noge, najverovatnije je u pitanju diskus hernija.

Bol pri isrpavljenom trupu koji se smanjuje pri pregibanju upućuje na problematiku zadnjih struktura pršljenskih tela. Ukoliko je bol lokalizovan u leđima, to ukazuje na spondilolizu ili spondilolistezu, dok ovakva vrsta bola koja se širi niz jednu ili obe noge upućuje na spinalnu stenozu

Povrede i oboljenja kičme mogu biti potencijalno komplikovani i opasni, te je za preciznu dijagnozu i određivanje adekvatne terapije potreban pregled iskusnog ortopedskog hirurga.

za zdrav život
u pokretu

OrthoExpert Beograd
PIB: 109694635, MB: 64363247
ŽR: 205-238556-86

OrthoExpert 018 Niš
PIB: 112667879, MB: 66270220
ŽR: 200-3415260101034-31