Mortonov neurom Oštećenje živca tabana

Mortonov neurom je kompresivna neuropatija interdigitalnog nerva, odnosno nerva koji se nalazi između nožnih prstiju. Patoanatomski, radi se o nakupljanju vezivnog tkiva u omotaču nerva (perineuralna fibroza) i posledičnom uklještenju živca. Anatomski, nerv se nalazi plantarno u odnosu na poprečni intermetatarzalni ligament i na ušću spoljašnjeg i unutrašnjeg nerva prsta. 

Stanjem su pretežno zahvaćeni 2. i 3. interdigitalni nerv, odnosno nervi u prostoru između srednjeg i domalog prsta, kao i u prostoru između srednjeg prsta i kažiprsta stopala. 

Mortonov neurom najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi i to devet puta češće nego kod muškaraca.

Uzroci Stanja i aktivnosti koje dovode do pojave Mortonovog neuroma

Još uvek nema konsenzusa među lekarima o tome šta tačno dovodi do nastanka bolesti, ali se kao mogući faktori navode:

• ponavljana mikrotrauma,
• kompresija, odnosno tenzija na poprečni ligament između kostiju donožja,
• nošenje uske obuće, naročito visokih potpetica.

Simptomi

Dominantni simptom je bol, koji se pojačava pri osloncu ili dužem stajanju i hodu. Naročito je izražen priikom nošenja uske obuće, najčešće visokih potpetica. Bolovi prestaju po skidanju obuće i masiranjem bolnog mesta.  Ne tako retko, javlja se i osećaj peckanja, žarenja ili čak utrnulost prstiju na spoljašnjoj strani stopala.

Dijagnostika

Klinički pregled

Nekada se kliničkim pregledom može napipati čvorić u prednjem stopalu, nešto iznad nivoa korena prstiju. Pritisak na prostor između glavica kostiju donožja provocira bol ili čak pojačava osećaj trnjenja ili peckanja u prstima. Prilikom bočnog stiska stopala (kao u uskoj obući) javlja se bol ili eventualno preskok na mestu zadebljalog nerva (Mulderov znak).

Radiografija, ultrazvučna dijagnostika i MRI

Kao i kod svakog bola u stopalu, neophodno je napraviti standardnu radiografiju stopala u tri pravca, mada je kod ovog oboljenja radiografski nalaz potpuno normalan. 

Ultrazvučna dijagnostika je metoda izbora na osnovu koje se uočava zadebljanje nerva u prostoru između glavica kostiju donožja (ovalna, hipoehogena masa paralelno postavljena sa kostima donožja).

Magnetna rezonanca se obično ne koristi za dokazivanje Mortonovog neuroma, ali može da posluži u smislu otklanjanja sumnje na druge uzroke bola.

Lečenje Mortonovog neuroma

Lečenje može biti neoperativno i operativno. Svakako je na početku lečenja potrebno primeniti neinvazivne metode, a ukoliko one ne daju željeni efekat pristupa se hirurškom lečenju.

Neoperativno lečenje

Neoperativno lečenje podrazumeva najpre rasterećenje bolnog područja, a to se postiže nošenjem široke obuće sa čvrstim đonom i silikonskim jastučićima ispod glavica kostiju donožja. Oko 20% pacijenata oseća potpuno odsustvo simptoma samo promenom obuće. Upotreba antiinflamatornih lekova retko ima efekta u lečenju.

Injekcije kortikosterioida pod kontrolom ultrazvuka najčešće se koriste na početku lečenja. Rezultati su dosta dobri, pacijenti osećaju poboljšanje, bolovi su manji ili potpuno prestaju. Uglavnom se daju depo preparati kortikosteroida, tako da je efekat injekcija 4-6 nedelja, sa tendencijom da  ponovljenom aplikacijom leka u razmacima od po 4-6 nedelja bolovi potpuno prestanu.

Operativno lečenje Operacija Mortonovog neuroma

Hirurško lečenje, odnosno operacija Mortonovog neuroma, preporučuje se ukoliko neoperativne metode nisu dovele do izlečenja.

U prvom aktu se preporučuje oslobađanje nerva, odnosno dekompresija nerva, koja se postiže presecanjem ligamenta. Ukoliko su bolovi i dalje prisutni, preporučuje se kompletno presecanje nerva, ali se ovde mora voditi računa da se nerv preseče dovoljno iznad samog neuroma, bar 3 cm iznad, jer su kod nedovoljno visokog presecanja nerva opisane komplikacije u smislu ponovnog nastanka bolova.

Treba voditi računa o rekonstrukciji poprečnog ligamenta, da ne bi došlo do nestabilnosti glavica kostiju donožja.