Osim povreda i osteoporoze i prekomerna upotreba cigareta, kao i zloupotreba alkohola i preterana upotreba kortikosteroida predstavljaju faktore rizika za nastanak preloma, jer loše utiču na ishranjenost kostiju krvlju i slabe koštani sistem.
Ako nakon pada, nezgode u saobraćaju ili neke druge nesreće osetite bol na povređenom mestu, bolove pri pokretima, otok, vidite krvni podliv, deformitet, ograničenje ili nemogućnost pokreta određenog zgloba, ili ne možete da se oslonite na povređenu nogu, vrlo je moguće da je reč o prelomu kosti, objašnjava za ’’Moje zdravlje’’ dr Mladen Pavlović , specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije u specijalističkoj ortopedskoj ordinaciji OrthoExpert u Beogradu i reginalnoj bolnici Viborg u Danskoj.
Mladi najčešće lome potkolenice, a stariji kukove
Prema rečima našeg sagovornika, kod mlađih osoba, odnosno osoba čiji je kvalitet kostiju očuvan, prelomi obično nastaju usled sportskih povreda i povreda u saobraćaju, dok se kod starijih osoba, koji imaju smanjenu gustinu kostiju(osteoporoza), prelomi dešavaju obično usled pada, a posebna vrsta preloma su oni koji nastaju kao posledica tumorski izmenjenog koštanog tkiva. ’’Kod mladih su to najčešće one najekspniranije kosti, odnosno nepokrivene mišiima, koje se nalaze odmah ispod kože. Tu spadaju ključne kosti i podkolenice. Kod starijih osoba najčešće se javljaju prelomi u predelu kuka, odnosno gornjeg dela butne kosti, prelomi u predelu ručnog zgloba i kičmenih pršljenova, kao posledica osteoporoze, a usled padova sa stojeće visine, dok su kod dece prelomi najčešći u predelu podlaktice, ručnog zgloba i lakta, odnosno donjeg dela nadlaktice’’, navodi dr Pavlović i dodaje da, osim povreda i osteoporoze i prekomerna upotreba cigareta, kao i zloupotreba alkohola i preterana upotreba kortikosterpida predstavljaju faktore rizika za nastanak preloma, jer loše utiču na ishranjenost kostiju krvlju i slabe koštani sistem.
Uz kosti spadaju i zglobovi, hrskavica i ligamenti
Svi znamo da prelomi mogu biti otvoreni i zatvoreni, ali oni se mogu podeliti i na druge načine. ’’Kod otvorenih preloma dolazi do kontakta kosti sa spoljašnjom sredinom, pa je povećan rizik za razvoj infekcije. Osim toga, prelomi se dele i ne poprečne, kose ili spiralne i proste ili kompleksne, odnosno one sa prelomima na više mesta. Dalje se prelomi mogu podeliti na one bez pomeranja koštanih fragmenata (delova polomljenih kostiju) i one sa dislokacijom manjeg ili većeg stepena’’, objanjava doktor Pavlović i dodaje da pravilno klasifikovanje preloma ima veliki značaj u odabiru pravilnog načina lečenja. On dodaje da pored preloma ima veliki značaj u odabiru pravilnog načina lečenja. On dodaje da pored preloma kosti, naročitu onih delova koji se nalaze blizu zglobova, dolazii do različitog stepena povrede ligamenata, te se prelomi mogu podeliti i na stabilne i nestabilne. ’’Posebna vrsta preloma su tzv. Avulzioni prelomi koji nastaju usled snažne mišićne kontrakcije u cilju da se povređeni deo zgloba zadrži stabilnim, te na taj način tetiva mišića odvaja deo kosti na mestu njenog pripajanja. Takođe, poznati su i stres prelomi kod kojih usled ponavljane snažne mišićne aktivnosti dolazi do preloma i oni su najčešće nepotpuni, ili prelomi bez pomeranja fragmenata’’, navodi dr Pavlović i dodaje da kod dece, čije su kosti elastičnije, često dolazi do nepotpunih preloma, kao kad pokušate da prelomite zelenu granu, a ona pukne samo na jednom kraju, a na drugom ostaje savijena. Kod vrlo male dece prelomi se javljaju samo u vidu savijanja kosti, bez evidentne prelomne linije.
Imobilizacija kao prva pomoć
Prvo što treba uraditi kada se posumnja da je došlo do preloma jeste imobilisati povređenu regiju, povređeni zglob. U slučaju preloma kićmenog stuba pacijent se polaže na tvrdu podlogu, a u slučaju preloma vratnog dela kičmenog stuba postavlja se tvrdi okovratnik. Ukoliko imamo longete i šine, povređeni se može transportovati u najbližu zdravstvenu ustanovu, a u suprotnom treba sačekati službu hitne pomoći, savetuje doktor Pavlović.
Šest nedelja za zarastanje
Naš sagovornik ističe da je pored kliničkog pregleda, u najvećem broju slučajeva RTG snimak dovoljan za indentifikaciju preloma i odabir načina lečenja, dok kod kompleksnih preloma i odabir načina lečenja, dok kod kompleksnih preloma u predelu zglobova skener pomaže da se adekvatnije planira lečenje. Prema rečima dr Pavlovića, lečenje preloma moguće je obaviti na dva načina – hirurški ili neoperativno, odnosno različitim vrstama imobilizacija, najčešće gipsom. ’’Stabilni prelomi kostiju mogu se uspešno lečiti gipsanom imobilizacijom, a nekada je potrebno i ’nameštanje’ kostiju. S druge strane, većina preloma koji se nalaze u blizini zglobova leče se hirurškim putem, da bi se omogućilo funkcionisanje zgloba i smanjio rizik za nastanak degenerativnih oboljenja usled neadekvatnog zarastanja hrskavice’’, ističe doktor Pavlović. On ističe da većina kostiju draslog čoveka uglavnom zarasta u periodu od oko šest nedelja, kod dece između tri ili četiri nedelje, a da kosti koje su nedovoljno prokrvljene mogu da zarastaju i 8-12 nedelja. Ipak, moguće su i komplikacije: ’’Pored nastanka infekcije u slučaju operativnog lečenja, lomljenja materijala za fiksaciju i ponovnih preloma, može se desiti i produženo zarastanje, loše srastanje (srastanje u neadekvatnoj poziciji) ili nesrastanje, odnosno stvaranje lažnih zglobova – pseudoartroza’’ navodi dr Pavlović. On napominje da je fizikalna terapja u smislu kineziterapije, odnosno vežbi u cilju jačanja artrofirane muskulature i povećanja obima pokreta pvređenih zglobova neophodna kod većine preloma.
Prelomi i hronične bolesti
’’U slučaju preloma noge, nepokretljivost povećava rizik od pogoršanja hroničnih oboljenja, pre svega kardiovaskulrnih, srčanog zastoja, plućne tromboembolije, itd. Zato je zlatni standard u razvijenim zemljama da se svaki prelom kuka mora operisati u prva 24 sata, jer svako odlagaje operativnog lečenja značajno povećava stopu smrtnosti, čak i za više od 30 posto ukoliko se operacija odlaže više od 72 sata od momenta povređivanja. S druge strane, postoje brojna oboljenja, naročito endokrinološka, koja povećavaju rizik za nastanak preloma. Osteoporoza, koja se često javlja kod starijih osoba, što zbog starosne izmenjenosti gustine koštanih minerala, što zbog smanjene produkcije estrogena kod žena u menopauzi, predstavlja jedan od vodećih faktora rizika za nastanak preloma’’, navodi doktor.
