Prelom glave radijusa lakta (prelom glave žbice)

Prelom glave radijusa lakta, odnosno prelom glave žbice, najčešći je prelom u laktu. Otprilike trećina svih preloma lakta ove je vrste – prelom gornjeg dela okrajka žbice koji sa glavicom nadlaktice gradi spoljašnji deo zgloba lakta.

Anatomija i značaj glave radijusa u zglobu lakta

Glava radijusa lakta (žbica) gradi zglob sa glavicom donjeg okrajka nadlaktice (humerus) igrajući veliku ulogu u stabilnosti lakta na dva načina:

• valgus stabilnost – nemogućnost otvaranja ili krivljenja lakta u spoljašnju stranu kod neadekvatne funkcije unutrašnjeg kolateralnog ligamenta;
• uzdužna stabilnost – onemogućava migraciju žbice na gore u laktu, učestvuje u izgradnji membrane izmedju žbice i laktice i daje stabilnost ručnom zglobu. Prenos sila sa ručnog zgloba na lakat u zavisnosti je od površine zgloba izmedju glave žbice i glavice donjeg okrajka nadlaktice.

Mehanizam povređivanja glave žbice Kako se dešava prelom?

Prelom glave žbice najčešće se dešava prilikom pada na ispruženu šaku, dok je ruka ispružena u laktu. Ruka se u ovaj položaj prilikom pada postavlja instinktivno, ali tom prilikom se sila udara prenosi sa šake prenosi na ručni zglob, potom na žbicu, i u zavisnosti od intenziteta može doći do dislokacije lakta ili do preloma žbice. Prelomi žbice se često dešavaju u gornjem delu kosti, glavi radijusa.

U zavisnosti od veličine i broja fragmenata (delova kostiju nakon preloma) i dislokacije (pomeranja fragmenata u odnosu na normalni položaj) razlikujemo četiri tipa preloma glave radijusa lakta:

• Tip I – kod ove vrste preloma uglavnom se javljaju male naprsline, a delovi kostiju ostaju pripojeni. Ne postoji mehanička prepreka za rotaciju podlaktice. Može se desiti da naprsline nisu uočljive na inicijalnom rendgenskom snimku, ali se mogu videti na ponovljenom snimku, oko 3 nedelje nakon povrede
• Tip II – uglavnom je jasno uočljiv jedan veći deo glave radijusa odvojen od ostatka kosti uz minimalnu dislokaciju
• Tip III – ovo je teži tip preloma za koji je karakteristična velika fragmentacija žbice i uglavnom je praćen težim oštećenjima zgloba lakta i ligamenata koji ga okružuju. Fragmente je nemoguće sastaviti i lečenje nije moguće u klasičnom smislu. Kod najtežih slučajeva neophodna je ugradnja proteze glave radijusa kako bi se dugoročno povratila funkcija lakta
• Tip IV – prelom glave žbice udružen sa dislokacijom (iščašenjem) lakta

Udružene povrede

Prilikom preloma glave radijusa lakta često se dešava da se previde prateće udružene mekotkivne i koštane povrede.

Najčešće mekotkivne udružene povrede su povrede ligamenata. U 80% slučajeva u pitanju je spoljašnji kolateralni ligament, ali dolazi i do povrede unutrašnjeg kolateralnog ligamenta, odnosno kombinacije povrede oba ligamenta. Ukoliko dođe do rascepa membrane koja spaja lakticu i žbicu, posledično se javlja nestabilnost ručnog zgloba.

Prelom glave žbice često prati prelom laktice, njenog koronoidnog nastavka olekranona ili čak i luksacija (iščašenje) lakta, uz oštećenje spoljašnjeg kolateralnog ligamenta. U ovakvim slučajevima neophodna je hirurška rekonstrukcija.

Klinička slika

Prilikom preloma mogu se javiti sledeći simptomi:

• bol u laktu sa spoljašnje strane
• otok
• bol pri pokretima, naročito pri izvrtanju i uvrtanju podlaktice
• nekada se može javiti i mehanički blok pokreta u laktu zbog umetanja fragmenta kosti u zglobu lakta

Kod udruženih povreda ručnog zgloba javlja se bol u ručnom zglobu i duž podlaktice. Treba posebnu pažnju obratiti na stabilnost zgloba lakta, što bi ukazivalo na neku od povreda ligamenata.

U slučajevima kada bol onemogućava adekvatno testiranje može se dati lokalni anestetik u zglob lakta kako bi se ustanovilo da li postoji mehanički blok ili nestabilnost lakta.

Dijagnostika

Osim kliničkog pregleda, dijagnoza se postavlja na osnovu radiografije lakta u dva, nekada i tri pravca, radi bolje vizuelizacije glave radijusa.

Kod preloma sa dislokacijom poželjno je uraditi CT pregled lakta, radi boljeg uvida u obrazac preloma i donošenje odluke o daljem lečenju i boljem planiranju hirurškog zahvata, ukoliko je indikovan.

Ultrazvučna dijagnostika ima značajnu ulogu u dijagnostici mekotkivnih povreda (povrede ligamenata) u laktu, koje mogu biti udružene sa prelomima glave radijusa. Ova metoda omogućava dinamičku proveru stabilnosti, odnosno funkcije ligamenata u realnom vremenu.

Lečenje preloma

Lečenje može biti neoperativno i operativno.

Neoperativno lečenje preloma

Glavni cilj neoperativnog lečenja je vratiti što veći obim pokreta i povratiti funkciju lakta. Bez obzira što je za srastanje preloma potreban duži vremenski perod, praksa je da se imobilizacija uz pomoć trougle marame (mitele) postavi na period od najduže 1-2 nedelje i da pacijent započinje sa pokretima u laktu što je ranije moguće, bez obzira na bolove koje povremeno oseća. Na ovaj način se funkcija lakta brže vraća, nasuprot dugotrajnoj imobilizaciji koja može dovesti do kontrakture lakta.

Neoperativno lečenje rezervisano je za prelome glave žbice tipa I – bez pomeranja ili sa minimalnim pomeranjem i bez mehaničkog bloka ili nestabilnosti u zglobu lakta.

Operativno lečenje preloma

Operativno lečenje preloma omogućava očuvanje konfiguracije zgloba izmedju glave žbice i glavice donjeg okrajka nadlaktice, a pre svega očuvanje dužine žbice, odnosno glave, kao i stabilizaciju nestabilnog lakta rekonstrukcijom ligamenata.

Najnovija upustva za lečenje preloma glave radijusa nikako ne dopuštaju ranije često korišćenu hiruršku metodu vađenja polomljenog fragmenta, jer se na taj način gubi dužina žbice, dolazi do nestabilnosti u laktu, ali i u ručnom zglobu, kao i posledičnog propadanja hrskavice, odnosno degenerativnog oboljenja – artroze. Danas se preporučuje očuvanje glave radijusa po svaku cenu, bilo da se radi hirurška repozicija, osteosinteza fragmenata ili se očuvanje postiže slobodnim šrafovima ili pločom i šrafovima uz rekonstrukciju anularnog ligamenta i kolateralnih ligamenata.

Kod jako dislociranih preloma, kod kojih rekonstrukcija nije moguća ili se ne može rekonstruisati glava radijusa na zadovoljavajući način, preporučuje se ugradnja proteze glave radijusa radi očuvanja dužine žbice i stabilnosti lakta.