Povreda meniskusa kolena Rascep (pucanje) meniskusa

Šta je meniskus i koja je njegova uloga?

Meniskus je hrskavičava struktura polumesečastog oblika, smeštena u zglobu kolena između natkolenice i potkolenice. U svakom kolenu postoje dva meniskusa – unutrašnji i spoljašnji meniskus. Oba meniskusa zauzimaju oko 70% kontaktne površine između natkolenice i potkolenice.

Meniskus se ponaša kao šok apsorber, apsorbujući silu prenosa sa natkolenice na potkolenicu, a nije zanemarljiva ni njegova funkcija kao stabilizatora kolena. Takođe, ima ulogu u podmazivanju zgloba, prenosu hranljivih materija u zglobu, kao i senzornu funkciju u propriocepciji.

Uzroci povrede meniskusa

Povreda meniskusa je najčešća povreda kolena i najčešći uzrok hirurških intervencija na kolenu. Osim sportista, i to najčešće onih koji se bave kontaktnim sportovima, ne postoje druge grupe sa povećanim rizikom od ove vrste povrede – praktično se bilo kome, u bilo kom životnom dobu, može dogoditi povreda meniskusa.

Najčešća je povreda unutrašnjeg meniskusa, mada je kod akutne povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena spoljašnji meniskus pod većim rizikom od povrede.

Uzrok povrede meniskusa može biti svaka aktivnost gde dolazi do naglog uvrtanja ili rotacije u kolenu, poput agresivnog okreta ili naglog zastoja. Do pucanja meniskusa nekada može dovesti i klečanje, duboko čučanje ili podizanje teškog tereta. Kada se javi rascep meniskusa, pacijenti mogu osetiti ili čuti zvuk nalik na prasak. Većina ljudi može nastaviti da hoda nakon povrede, sportisti čak mogu da nastave sa svojim aktivnostima uprskos rascepu meniskusa. Koleno, međutim, postepeno postati postaje otečeno i ukočeno, nekada odmah posle povrede, a nekada nakon dva do tri dana od nastanka povrede.

Simptomi

Najčešći simptom povrede meniskusa je bol u zglobnoj pukotini sa unutrašnje ili spoljašnje strane. Bolovi se pojačavaju pri čučnju, javlja se otok oko kolena i izliv u kolenu, uz postepen razvoj ukočenosti u kolenu.

Nekada se koleno može potpuno ukočiti ("zaključati"), tako da se ne može niti saviti niti ispraviti (kada se rascepljeni meniskus zaglavi između kondila butne kosti i golenjače). Bez lečenja se može desiti da se oštećeni deo meniskusa pomeri centralno ka zglobu izazivajući osećaj klizanja, preskakanja ili zaključavanja. 

Kod starijih osoba degenerativne promene u kolenu mogu doprineti oštećenju menisksusa uz minimalnu traumu.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i dopunske radiološke dijagnostike, odnosno MRI snimka (magnetne rezonance) kolena.

Lečenje povrede meniskusa

Izbor metode za lečenje povrede meniskusa zavisi od tri faktora:

• vrste rascepa,
• lokalizacije,
• veličine rascepa.

Spoljašanja trećina meniskusa je bogato snabdevena krvlju, te rascepi u ovoj "crvenoj" zoni mogu zarasti spontano ili se mogu hirurški ušiti. Primer ove vrste povrede su vertikalni rascepi meniskusa.

Suprotno tome, unutrašnje dve trećine meniskusa nemaju dotok krvi, te bez hranljivih sastojaka iz krvi rascepi u ovim zonama ne mogu zarasti. Ti složeni rascepi se obično sreću kod tankih, istrošenih hrskavica. S obzirom na to da delovi pocepanog meniskusa ne mogu ponovo da srastu, rascepi u ovoj zoni se leče hiruršim putem, odnosno uklanjanjem pocepanih delova meniskusa.

U odnosu na vrstu povrede meniskusa, ulogu u odabiru načina lečenja imaju i faktori poput starosti pacijenta, nivoa aktivnosti pacijenta i prisustva drugih udruženih povreda.

Neoperativno lečenje

Ukoliko je povreda meniskusa mala, ili se rascep nalazi na spoljnjoj ivici meniskusa, može se desiti da hirurška intervencija nije neophodna. Sve dok je koleno bez simptoma, nema bola i otoka i koleno je stabilno, neoperativno lečenje može u dobroj meri zadovoljiti potrebe pacijenta.

U akutnoj fazi, primarni protokol u lečenju povreda meniskusa predstavljaju:

• odmor;
• hlađenje kolena – lokalna upotreba kesa sa ledom oko 15-20 minuta nekoliko puta u toku dana. Ne treba nanositi led direktno na kožu, već preko plastičnih kesa ili vrećica;
• kompresivna čarapa ili zavoj – da bi se sprečilo dodatno oticanje i gubitak krvi, preporučuje se fiksacioni zavoj i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa do nivoa buta ili elastičnog zavoja ukoliko se čarape ne mogu obezbediti;
• elevacija noge – da bi se sprečilo oticanje noge neophodno je da pacijent leži i podigne nogu iznad nivoa srca;
• pošteda od aktivnosti koje su izazvale povredu.

Eventualno, ortoped može savetovati upotrebu štaka za hod da bi se smanjilo opterećenje na povređenu nogu.

Upotreba nesteroidnih inflamatornih lekova u akutnoj fazi može pomoći u smanjenju bolova i otoka u kolenu.

Hirurško lečenje – operacija meniskusa

Ukoliko su simptomi u smislu bolova, oticanja kolena, osećaja preskoka u kolenu ili "zaključavanja" kolena i dalje prisutni, preporučuje se hirurško lečenje.

Artroskopija kolena je jedna od najčešćih ortopedskih hirurških intervencija uopšte, te je hirurško lečenje povrede meniskusa u današnje vreme gotovo isključivo artroskopsko. Na prednjoj strani kolena prave se mali rezovi dužine 5 mm. Kroz jedan od rezova ubacuje se kamera koja omogućava jasan prikaz struktura u unutrašnjosti kolena na monitoru visoke rezolucije, a kroz drugi rez se ubacuju hirurški instrumenti prilagođeni artroskopskoj hirurgiji kako bi se delovi rascepljenog meniskusa odstranili ili ušili.

Delimično uklanjanje meniskusa (parcijalna meniscektomija) je postupak u kome se delovi oštećenog meniskusa koji se ne mogu ušiti odstranjuju.

Šivenje meniskusa je procedura u kojoj se pocepani delovi meniskusa ponovo spajaju. Samo neke povrede meniskusa (kao što su pomenuti vertikalni rascepi u spoljašnjoj trećini, dakle u zoni u kojoj je prokrvljenost meniskusa dobra i gde se očekuje zarastanje) mogu se lečiti šivenjem meniskusa. Da li se rascep može uspešno ušiti i da li se može očekivati zarastanje zavisi od vrste, kompleksosti i lokalizacije same povrede. Vreme oporavka nakon šivenja meniskusa duže je nego nakon uklanjanja rascepljeniih delova meniskusa (meniscektomije) jer je neophodno sačekati zarastanje meniskusa.

Oporavak nakon lečenja ili operacije meniskusa

Bez obzira da li je lečenje bilo neoperativno ili je izvršena operacija meniskusa, važnu ulogu u bržem oporavku i povratku svakodnevnim aktivnostima ima pravilna rehabilitacija kolena. Cilj rehabilitacije kolena jeste vraćanje punog obima pokreta kolena i ojačavanje mišića oko kolena kako bi se pacijent što pre vratio aktivnostima koje je sprovodio pre nastanka povrede. Svakodnevne vežbe, uz postepeno povećanje opterećenja, omogućavaju pacijentima da već nakon 3-4 nedelje ponovo bezbolno hodaju i vrate se normalnom funkcionisanju.

Nakon artroskopske meniscektomije (uklanjanja oštećenjenih delova meniskusa) pacijent se već prvog dana nakon operacije može osloniti na operisanu nogu. U početku će korišćenje štaka olakšati hod. Potom se nastavlja sa protokolom rehabilitacije koji ima za cilj vraćanje punog obima pokreta u kolenu i jačanje mišića oko kolena. Očekivano vreme za oporavak nakon ovakve hirurške intervencije je u proseku oko 3-4 nedelje, dok se povratak sportskim aktivnostima očekuje već nakon par meseci.

Ukoliko je artroskopska operacija izvedena sa ciljem rekonstrukcije, odnosno ušivanja meniskusa, rehabilitacija je nešto drugačija. Nakon rekonstrukcije meniskusa nije dozvoljen pun oslonac na operisanu nogu da bi se smanjilo opterećenje na ušiveni menisukus, čiji su rascepljeni krajevi rekonstruisani i ponovo spojeni, kao i da se ne bi ometao prirodni proces zarastanja. Ubrzo nakon operacije započinje se sa vežbama koje za cilj imaju da se povrati snaga mišića oko kolena i puni pokreti u kolenu. Vreme rehabilitacije nakon ove hirurške intervencije je oko 3 meseca, dakle dosta duže u odnosu na meniscektomiju.

Povrede meniskusa su česte, ali uz pravilnu dijagnozu, kvalitetno lečenje i rehabilitaciju, pacijenti se ponovo vraćaju aktivnostima koje su sprovodili pre nastanka povrede.